Latinski Naziv:
Tilia cordata
Opis Biljke
Lipa je veliko drvo koje stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi zagasitozeleni, koso srcasti, zašiljeni i pilasti, a s lica dlakavi. Cvetovi su na dugackoj stapci što je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom, a složeni su u paštitaste cvatove. Pricvetni su listovi duguljasti, bledozelene boje, dugacki do 8 crn i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali orašcici.. Cvet je vrlo prijatnog mirisa. Raste po celoj Evropi po brdskim šumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati cim pocne cvetati, kad su dve trecine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost caju od lipe. Lipov list takode sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrce. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moci. U lipovem semenu masnog ulja slicnog maslinovom.
Lekovito Dejstvo
Lipovi cvetovi koriste se za lecenje prehlade i bolesti dišnih organa. Pospešuje znoj i mokracu. Lipov cvet se upotrebljava najcešce u obliku caja, infuza, za znojenje, protiv grceva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hronicnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni caj. Preporucuje se u lecenju kronicnog kašlja, bolova kod mokrenja, umora i preuzbudjenosti živaca. cisti krv.